Sjenica i Pešter – Šta videti

Sjenica i Pešter – Šta videti Sjenica i Pešter – Šta videti

Pre nego što pređemo na to šta videti u Sjenici i na Pešteru, moramo se dotaći i ovdašnjeg vremena. Kada dođete u Sjenicu na početku proleća, u vreme kada je sve lagano krenulo da pupi, ovde ćete pored puta verovatno naići – na sneg. Vrhovi na Jadovniku su i dalje beli, a može da se desi da je put do gore još sasvim neprohodan. (Tako je bilo u mom slučaju.) No, znate gde ste došli, pa vas ni temperatura ispod nule kad se ujutru probudite – neće mnogo iznenaditi.

OD BEOGRADA: oko 245 km

OD NIŠA: oko 240 km

A evo i zašto. Sjenica se nalazi na Pešterskoj visoravni sa nadmorskom visinom od oko hiljadu metara. Nemate osećaj da ste tako visoko, jer je sve u „blagim“ brežuljcima, pa se, kada jednom dođete, nigde više ne penjete puno. Ipak, kad zaduva vetar na ovoj visini, koja se pride prostire hiljadama hektara okolo, teško da ga nećete osetiti do kostiju. (Čak i u aprilu!)

Sjenica-Serbia-Glimpses-of-the-World

Pogled na „Sjeničku kuću“ u centru

PEŠTERSKA VISORAVAN

Specijalni rezervat prirode Peštersko polje dobio je ovaj status 2016. godine i prostire se na 3.118 hektara. Ovde se pod specifičnim uslovima formirao jedinstven kompleks staništa sa visokom raznolikošću prateće flore i faune. Od varošice je udaljen oko 45 kilometara i najviši vrh je Trojan (1.430 metara). Zbog specifičnog reljefa i klime Peštersko polje zovu još i „srpskim Tibetom“ leti, odnosno „srpskim Sibirom“ zimi.

Pešterska visoravan je najveća na Balkanu i jedna od najvećih u Evropi, sa nadmorskom visinom od oko 1.150 metara. Ovde je pedesetih godina 20. veka izmereno gotovo minus 39 stepeni, što je najmanja temperatura otkad se ona meri u Srbiji. Prosečna godišnja temperatura je šest stepeni, dok se sneg zadržava 60 dana godišnje.

Pester-plateau-Serbia-Glimpses-of-the-World

Konji na Pešteru (foto TO Sjenica)

Specijalni rezervat prirode nam je bila prva stanica. Budete nestrpljivi da vidite uživo one brežuljke, koje obično krase stada ovaca i raznobojno cveće. Iako je nekada čitavo Polje bilo prekriveno borovom šumom, zbog čega je ovo zemljište bogato tresetom, danas nema nijednog stabla. Zato brdašca i deluju blago i pitomo. Pride, ovo je najveće nalazište treseta na Balkanu, pa kažu da je 95 odsto sve zemlje u saksijama u Srbiji – poteklo baš odavde.

Pester-plateau-Serbia-Glimpses-of-the-World

Bežuljci bez drveća

Troglava aždaja

Vozimo se do Trojana, najvišeg vrha od 1.430 metara, dok rendžer Milorad priča kako je samo Polje visoko 1.030. Za ovo brdo se vezuju raznolike priče. Kažu da je ime dobilo po jednom od trojanskih vladara, kao i da je u podnožju, u pešterskom jezeru, u njegovo vreme živela troglava aždaja. Kako je ona izranjala i jednom godišnje uzimala po jednu žrtvu iz sela, a onda došao red i na vladarevu ćerku, on je pozvao velike ratnike u pomoć.

Pester-plateau-Serbia-Glimpses-of-the-World

U podnožju Trojana (foto TO Sjenica)

Tako na scenu stupa i Sveti Đorđe, jedan od onih koji su se odazvali. Udario je mačem o kamen, da isproba oružje, a odatle je potekala voda, danas poznata kao Đurđevica. Ovo je jedini izvor na čitavom Polju, koji nikad ne presušuje, nikad se ne zaledi (iako temperatura ume da padne i na minus 30), i oko koga se okuplja stanovništvo okolnih sela. Pokazuju mi otiske ljudskih stopa u kamenu, kao i četiri konjske kopite… Ako ste se pitali šta videti u Sjenici i na Pešteru, izvor Đurđevica svakako treba da vam bude jedna od stanica.

Pester-plateau-Serbia-Glimpses-of-the-World

Odmorište pored Đurđevice

Sveti Đorđe je, kako se nastavlja priča, aždaji odsekao dve glave. Predanje se održalo kroz vreme, pa su tako i sela ponela simbolična imena.

„Tamo gde se aždaja braćaknula“, priča Milorad, „tu je sada selo Braćak, gde je zamahnula repom i okrnjila drveće – živi selo Krnja jela, a gde je ostavila kosti nalazi se Koštan polje.“

Pester-plateau-Serbia-Glimpses-of-the-World

Izvor koji ne presušuje

Potraga za blagom

Treća glava je ostala enigma, ali Željko iz Turističke organizacije Sjenice prepričava kako je britanska ekipa dolazila pre par godina u posetu, jer jedan od njihovih lordova na porodičnom grbu ima baš glavu aždaje, koja je navodno potekla sa Peštera. Legenda, naime, kaže da su je vitezovi odavde odneli u Veliku Britaniju.

Pester-plateau-Serbia-Glimpses-of-the-World

Pešter izaziva magične priče

Ni samo brdo Trojan nije imuno na razna predanja. Na njemu se nalazilo bogato utvrđenje trojanskog vođe, pa kruži priča da je on svoje blago ukopao u podzemne podrume. Ovde su, kažu, pronađeni zlatni mač od tri metra i prsten kao za dva prsta. Brdo i dan-danas prokopavaju entuzijasti u potrazi za blagom.

Izlete do Trojana je moguće organizovati u saradnji sa TO, odnosno Rezervatom, te se možete popeti peške do vrha Trojana, džipovima, ili krenuti na vožnju biciklom kroz Peštersko polje.

Pester-plateau-Serbia-Glimpses-of-the-World

Ovce na brdašcima

Lekovito bilje za ispašu

Idemo da vidimo kućice, koje se ovde zovu stanovi ili katuni, specifična stočarska prebivališta u kojima bez struje i vode ljudi umeju da borave od proleća do zime, dok god može stoka da se pušta na ispašu. Mleko i sir su naročitog kvaliteta, jer životinje pasu na poljima punim lekovitog bilja. (Ovde raste 1.230 vrsta lekovitih trava!) Rekoše mi i, ako naletimo na nekog čobanina, da budem spremna da oni umeju da budu pričljivi, imajući u vidu da su ovde sami i često nedeljama ne progovore ni sa kim.

Pester-plateau-Serbia-Glimpses-of-the-World

Tradicionalne stočarske kućice

I tako, na jednom od brežuljaka, dočekao nas je momak od nekih dvadesetak godina. Zove se Enver, priča nam o sebi, o svom stadu, o tome kako se pre sedam godina „iz ambisa čula rika bikova, koji su tu upali u davna vremena“ („Ili je to bila aždaja“, dodaje Željko), odbija da se slika, a kad mu pomenemo da će tako možda da ga vidi i neka devojka za udaju, on se dodatno zarumeni, usne razvlači u širok osmeh i pokazuje niz sjajno belih zuba.

„Pa, vi je prvo dovedite, da vidi da li joj se sve ovo sviđa“, kaže skromno.

Pester-plateau-Serbia-Glimpses-of-the-World

Enverovo stado

Vašar i dukati

Dok se pozdravljamo sa Enverom, saznajem i da se na Svetog Iliju nedaleko odavde održava i čuveni vašar, gde se buduće mlade i mladoženje iz okolnih sela pokazuju i odmeravaju, i gde se dogovaraju poslovi i brakovi. Tada dolazi do izražaja bogatstvo stočara, jer pojedine devojke na sebi nose dukate i spremu u vrednosti od 10.000 do 100.000 evra.

Pester-plateau-Serbia-Glimpses-of-the-World

Vetar je neumoran

Vozimo se dalje, idemo da vidimo i peštersko jezero. Kažu da je neverovatan doživljaj zadesiti se ovde u maju, ranom zorom, jer se okupi mnogo različitih ptica, svaka sa specifičnim cvrkutom. Rezervat je, inače, poznat po tome što se ovde gnezdi 99 vrsta ptica koje su na crvenoj listi zaštite. Ovde raste i zaštićena vrsta orhideje krajem maja i početkom juna.

Pester-plateau-Serbia-Glimpses-of-the-World

Prilaz jezeru

U vreme kada smo mi svraćali, nije bilo tako živo. Trava je još bila žućkasta i nije bilo onog raznobojnog cveća, ali na površini vode su se odražavali obrisi oblaka, koji ovde uvek deluju kao da su blizu, na dohvat ruke. Iako su me ubeđivali da sam došla rano i da moram da vidim kako Rezervat nabuja preko leta, meni su i ovako žućkasta brda bila lepa. Nestvaran, talasasti pejzaž, koji kao da se proteže u nedogled!

Pester-plateau-Serbia-Glimpses-of-the-World

Mirne vode

OPŠTINA SJENICA

Ova opština je treća po veličini u Srbiji i ukupno ima 34.000 stanovnika. Smeštena je u blagoj kotlini Pešterske visoravni. Sama varošica broji 16.000 žitelja i nalazi se na 980 metara nadmorske visine.

Ovde su nekada karavani na putu iz Dubrovnika u Carigrad odmarali konje. Sjenica se prvi put pominje 1253. kao mesto na dubrovačkom putu, gde su trgovci pristajali i plaćali carinu. Umela je da bude odsečena od sveta zbog snegova i smetova, a i danas su u sjeničkom kraju obično najniže temperature u čitavoj Srbiji.

Sjenica-Serbia-Glimpses-of-the-World

Put ka vidikovcu u klisuri

Kada dođete u Sjenicu svakako ćete otići i do vidikovca „Molitva“ na Uvcu. Četiri reke ovog kraja – Grabovica, koja protiče kroz naselje, Vapa, Jablanica i Uvac – formiraju Sjeničko ili Uvačko jezero. Do vidikovca imate oko 15 kilometara i moguće je doći sasvim blizu kolima. Sama terasa „Molitve“ je 110 metara visoka u odnosu na površinu vode, zbog čega puca prelep pogled na možda najpoznatije meandre u Srbiji. Ovde ste na oko sedam kilometara od početka klisure.

Sjenica-Serbia-Glimpses-of-the-World

„Molitva“ na Uvcu

Iz grada možete da odete do Golije i turističkog centra Odvraćenica na 1.744 metra ili na Jadovnik sa najvišim vrhom Katunić od 1.734 metra. Kažu da se odavde pruža fascinantan pogled i, kada je vedro, da se vidi čak do mora, koje je vazdušnom linijom udaljeno 150 kilometara. Ako ste za nordijske discipline, posetićete Ski-centar „Žari“, koji ima uređene staze u dužini od 5,5 kilometara i opremljeno strelište za Biatlon. Ovo je jedina takva staza u regionu, pa se tu održavaju najznačajnija takmičenja.

Sjenica-Serbia-Glimpses-of-the-World

Šta videti u Sjenici

Sjenička vrela

Ne propustite da svratite i do vodenice na putu za klisuru Uvca, jer ovde žubore takozvana Sjenička vrela. Voda šiklja iz brda i spušta se u nekoliko mlazeva preko brežuljka, dok se ne sjedini i oteče dalje. Vodenica je i dalje aktivna, a sadašnji vlasnici su je kupili još 1823. I danas izgleda kao nekada.

Sjenica-Serbia-Glimpses-of-the-World

Stara vodenica i dalje radi

Ovde smo napravili pauzu. Imala sam vremena da obiđem vrela sa svih strana i da pojedem sendvič uz žubor vode, dok se na brdu preko puta propinjao beli konj. Meštani su ga pustili u polje. Ni slutila nisam da ću nedaleko od Sjenice, na jednom od puteva za Peštersko polje, videti nekoliko desetina konja, koje je vlasnik ergele pustio da pasu nadomak šume. Odavde vam nije daleko ni hotel „Borovi“, koji se još renovira, ali možete da svratite na kafu iz fildžana i ratluk.

Sjenica-Serbia-Glimpses-of-the-World

Konji na putu za Pešter

Sir i mantije

U samoj Sjenici ćete svakako obići džamiju Sultan Valide iz 19. veka, zadužbinu majke sultana Abdul Hamida Drugog. (I to stavite na spisak „Sjenica i Pešter, šta videti“.) Kupola je prečnika 15 metara, bez ijednog stuba. Zdanje je svedok zlatne ere, kada je Sjenica bila središte Sandžaka, upravne oblasti Osmanskog carstva, i jedina je carska džamija u Srbiji.

Sjenica-Serbia-Glimpses-of-the-World

Detalj iz dvorišta džamije Sultan Valide

U gradu se nalazi i crkva Svetog Petra i Pavla, koju takođe vredi posetiti, mada će vas, kada su u pitanju verski spomenici, uputiti i na zanimljiv manastir Kumanicu iz 13. veka, koji nije mnogo daleko od grada.

Sjenica-Serbia-Glimpses-of-the-World

Crkva Sv. Petra i Pavla

Provela sam par popodneva u Sjenici i imala prilike da vidim šetalište preko mosta, uz pogled na park i „Sjeničku kuću“, odnosno budući muzej. Sa obe strane glavne ulice nižu se restorani i kafići. Kako bih u hotelu „Vanilla“ gde sam bila smeštena, obično već ručala, popodne je bilo rezervisano za laptop i kafu.

Sjenica-Serbia-Glimpses-of-the-World

Sjenički sir u kacama (foto TO Sjenica)

Željko i Milorad su mi već pominjali sve one specijalitete koji su karakteristični za ovaj kraj – od sjeničkog sira, pršute, sudžuka, paprika u pavlaci, mantija, pita (ovde se u avgustu organizuju i „Dani sjeničke pite“), pa sve do – kolača. Ljudi iz hotela su mi preporučili i gde da nabavim domaće mantije, koje sam htela da kupim i ponesem, i takođe me uputili na varoške poslastičarnice.

Sjenica-Serbia-Glimpses-of-the-World

Ukusni lokalni kolači

I onda – kolači

Svratim u poslastičarnicu „Kobra“, pitam za tradicionalne kolače i čovek mi na limeni tanjir stavi parče kadaifa i tulumbu. Šećerni sok se cedio sa oba! Ne mogah da odolim, a da ne tražim i „poljubac“. (To je ime kolača, ma šta da ste pomislili. Beli kolač u obliku valjka, uvaljan u kokos.) Nije bilo moguće pojesti sve, naročito što sam kasnije otišla i do „Sandžaka“, gde mi je ljubazni vlasnik rekao da sam pogodila baš pijačni dan i da je gotovo sve prodao. „Ali, ostalo je taman jedno parče“, reče i izvadi natopljeno „tre leće“ sa turskim karamel prelivom. (Oni koji me poznaju znaće šta ovo znači.)

Tada sam odlučila: sledeći put idem u avgustu – na pite! A onda u šetnju po gradu – da se ponovo „malo“ zasladim.

Sledeći iz serije: ŠTA VIDETI U NOVOM BEČEJU

Svi tekstovi rubrike „Vikend u Srbiji“

 

Sjenica-Srbija-putopis-Glimpses-of-the-World

 

 

6 comments on “Sjenica i Pešter – Šta videti

  1. Uživala sam još jednom. Mnogo lepo izgleda Pešter, a i Sjenica deluje zanimljivo. Nikad nisam bila. A što se tiče ovih kolača, rado bih i ja kadaif, a bogami i „poljubac“! ☺

  2. Zanimljivo mi je bas to sto nisi bila preko leta kad je sve zeleno. Tekst ti je stvarno sasvim autentican. 😍

    1. Hvala puno!
      Pa da, znam da pratiš, pa znaš kako putujem – pišem onako kako doživim. I uvek mi bude „toplo oko srca“, što bi rekli, kad vidim da se čitaocima baš to i sviđa. <3

  3. Nisam znala da se ovde pojavljuje i Sveti Đorđe. 🙂 Zanimljivo je pročitati kakve su se priče prepričavale kroz generacije. Ovakvim detaljima uvek dopuniš mesto koje obiđeš, daš mu čar. Svaka čast! ❤️

    1. Hvala ovoliko! I privatno volim tako da putujem, da čujem svakojake pričice i promuvam se okolo. Kad čovek ne doživi destinaciju, onda kao da o njoj čita sa interneta, i to tek gomilu bezličnih podataka. Tek ovako sve postaje „stvarno“. 🙂

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Share