Šta videti u Čačku

Zadesila sam se u Čačku baš kada su krošnje počele da cvetaju. Kroz bogate nizove cvetića gledate kako priroda oživljava, ali i kako grad počinje da „pulsira“ i najavljuje novo buđenje – uz svu onu istoriju u pozadini.

Uživajte u tekstu o tome – šta videti u Čačku.

OD BEOGRADA: 150 km

OD NIŠA: 190 km

Krenite sa mnom u šetnju kroz ulice ovog grada u zapadnoj Srbiji. I sama sam se okretala na sve strane, pretrčavala ulice i trudila se da uhvatim najlepši kadar. Doduše, to i nije tako teško ako vam se svako malo ukažu onakvi prizori!

GRAD ČAČAK

Smatra se da ovde život u kontinuitetu traje 5.000 godina pre nove ere, sve do danas. U prilog intenzitetu naseljenosti od praistorije govore arheološki lokaliteti i kulturno-istorijski spomenici. Na mestu grada u vreme Rimljana ovde se nalazilo veće naselje, a danas se u centru Čačka mogu videti ostaci rimskih kupatila.

Grad se u vreme srpske srednjovekovne države pominje u 13. veku kao Gradac. Bio je prestonica župana Stracimira, brata Stefana Nemanje, koji je naselje i osnovao. Najstariji pomen Čačka beleži spis iz Dubrovačkog arhiva iz 1408. godine.

Prema popisu iz 2011, na teritoriji opštine živi više od 115.000 ljudi, a u samom gradu 73.331.

Šetala sam sa Gordanom i Dejanom iz Turističke organizacije Čačka, ruku pod ruku. Sa leve strane je šarmantna zgrada škole u koju je i Gordana išla, sa desne čačanska gimnazija. Preko puta – crkva. Ista ona koja se vidi na starim crtežima, samo se nekada ispred nje prolazilo na konjima, a sada čekate da se upali zeleno svetlo za pešake.

Građena je još u 12. veku, a u jednom momentu je pored dva zvonika, imala i dograđen minaret. Ktitor je knez Stracimir, brat Stefana Nemanje, a hram nosi ime Bogorodice Gradačke. Današnji izgled datira iz 19. veka, kada je crkva restaurirana po ugledu na srednjovekovne raške hramove. Ovde su nađena i stara zvona zakopana u zemlji. Na jednom postoji staroslovenski zapis da je zvono poklonio gradački mitropolit Nikifor, a na drugom da je dar iz 1454. godine predat upravo Bogorodici Gradačkoj. Zvono je jedno od najstarijih u Srbiji!

Korak kroz istoriju

Kad već govorimo o tome šta videti u Čačku, ne propustite da svratite u Narodni muzej Čačka koji je u neposrednoj blizini, jer se tamo čuvaju zvona, rozete, ikone, stari rukopisi, ali i mnogo predmeta od izuzetnog značaja za različite periode istorije grada. Ako budete imali sreću da vas dočeka gospođa Zorana Bojović, kustos muzeja, osećaćete se kao da ste zakoračili u odličan vremeplov, koji vas kroz zanimljive priče i dogodovštine približava davno prošlim danima.

A još kada znate da zapravo koračate kroz prostorije konaka Jovana Obrenovića, brata kneza Miloša, koji je podignut 1835, doživljaj je još verodostojniji. U konaku se nalazi muzejska postavka stare gradske kuće, dok je na fasadi oslikan grb Obrenovića u boji. To je jedini sačuvani grb ove vrste! Postavka muzeja podeljena je u celine vezane za period od neolita do srednjeg veka, ovčarsko-kablarske manastire, te ratove i ustanke od 1804. do 1941.

Gospođa Zorana nam prepričava i kako se posetioci iz Nemačke oduševe mačevima koje su u prošlim vekovima za znamenite Srbe radili Nemci i Austrijanci, kako Rusi zastanu pored ordena iz njihove zemlje, Bugari često pitaju za Kraljevića Marka, a jedan gost iz Kine se upisivao u knjigu utisaka i među drugim upisima pronašao redove direktora škole iz Šangaja – koju je i sam pohađao!

Slikarstvo i muzika

Čačak se ponosi i što je odavde potekla i poznata srpska slikarka Nadežda Petrović. Staro zdanje koje su početkom 20. veka gradile supruge viđenijih Čačana i tu otvorile žensku školu, što je bio kuriozitet za ono doba, od 1961. je pretvoreno u galeriju Nadežde Petrović. Pored njenih dela, ovde se predstavljaju i radovi koji pospešuju zaštitu pokretnih kulturnih dobara.

Ne propustite i da zastanete ispred gimnazije, jer tu ponosno stoji skulptura Nadežde, koju je radio Ivan Meštrović. Sam se rado prihvatio posla dok je boravio u Americi, a za predstavljanje svoje prijateljice koju je duboko poštovao, nije hteo da prihvati ni dinara nadoknade.

Kroz vreme će vas vratiti i „Rimske terme“. Naime, u samom centru grada pored šetališta nalaze se ostaci kupatila iz rimskog doba. Proglašeni su spomenikom kulture i datiraju s kraja trećeg i početka četvrtog veka. Ovde ćete videti različite prostorije kupatila, ali ćete se upoznati i sa načinom na koji su Rimljani zagrevali vodu. Od šarmantnog hotela „Beograd“ gde sam provela noć, „Rimske terme“ su bile bukvalno – iza ćoška.

Čačak je takođe poznat po Saboru frulaša u Prislonici, ali i po sve popularnijem rok festivalu „Priča“. Postoji od 2012. i prvi put je organizovan na ulici ispred kafića „Srpski pab“, čiji vlasnici su festival i pokrenuli. Od tadašnjih osam bendova i dve hiljade ljudi, „Priča“ je prerasla u višednevnu manifestaciju sa velikim binama i po 8.000 posetilaca na koncertima, programom za mlade bendove, karnevalom i maskenbalom za decu, brojnim izložbama i književnim večerima. Grad je u vreme festivala kao košnica!

OVČARSKO-KABLARSKA KLISURA

Nalazi se u zapadnoj Srbiji, u okviru Zapadnog Pomoravlja, i razdvaja visoku Šumadiju od Dragačeva. Osnovno obeležje su masivi Ovčara (985 metara) i Kablara (885), a klisura obiluje izraženim uklještenim meandrima i termalnim izvorima. Proglašena je zaštićenim prirodnim dobrom prve kategorije, odnosno Predelom izuzetnih odlika. Klisura se prostire na 2.250 hektara, od čega je 1.700 na teritoriji Čačka, i 550 hektara na području Lučana.

Na malom prostoru je skoncentrisano 10 srednjevekovnih manastira, zbog čega je klisura poznata kao „Srpska Sveta Gora“.

Svakako ne treba da propustite da dođete do Ovčarsko-kablarske klisure. Ako ste kao ja puno puta prošli pored i eventualno napravili pauzu za kafu u Ovčar banji, u nastavku teksta obratite pažnju na sve ono što ste mogli da vidite na bukvalno par kilometara odatle!

No, da krenemo redom. Dok smo se peli na Kablar (do vidikovca koji je četiri metra niži od samog vrha), Goran iz TO Čačka mi je objašnjavao kako ovde postoji pet staza za penjanje – dve teže, jedna srednja i dve za prosečnu fizičku kondiciju. (Na Ovčaru su tri staze, a na Debeloj Gori dve.) Do vrha se može i biciklom, obeleženim trasama. Do određene tačke na oko 800 metara od vrha, može da se dođe i kolima, ostatak ćete peške. Treba pomenuti da je jedno od sedam kola Treking lige Srbije ovde prvi put održano u aprilu 2019. godine, a istog meseca i takmičenje u planinskom trčanju u organizaciji Atletskog saveza.

Pokušavala sam da upamtim detalje vezane za floru i faunu, dok Goran priča kako ovde ima više od 700 biljnih vrsta, što je gotovo četvrtina ukupnog broja u čitavoj Srbiji. Čak polovina vrsta dnevnih leptira i ptica zastupljena je baš u zaštićenom području klisure, i to na samo 2.250 hektara. Tako čujem kako ovde ima puno graba i crnog graba, da bukva „više voli severne padine, gde je više vlage i manje sunca“, ali i da je gavran izuzetno inteligentan, te da često „ometa gnežđenje sivog sokola“. Usput smo naišli i na cer, star 250 do 300 godina, što ga čini najstarijim drvetom ove vrste u Srbiji. Ovde se početkom maja rascvetaju i 23 vrste orhideja, kojih ima još samo na Rtnju…

Ali, kad smo se popeli na vidikovac i bacili pogled na Zapadnu Moravu koja miroljubivo vijuga između Kablara i Ovčara, umalo sve ovo nisam zaboravila! Ovo je slika poznatih srpskih meandara iza kojih se pruža panorama grada Čačka. Preko puta, na Ovčaru, iz šume proviruje manastir Sretenje. Sjajan pogled!

Crkve i manastiri

Dok šetate Kablarom, visoko u stenama ćete videti pećinu poznatu kao Turčinovac. Do nje je izuzetno teško doći, ali se veruje da ima i izlaz na drugoj strani i za nju se vezuju narodna predanja. Tu su se, kažu, tokom vekova krili Srbi od Turaka, a jednom kada su napravili merdevine i uspeli se do samog otvora, žena koja je tog momenta mesila hleb u pećini, udarila je testom prvog vojnika koji je provirio, čime je ovaj izgubio ravnotežu i povukao čitave merdevine sa svim svojim saborcima nazad u provaliju. Zato pećina dobi ime Turčinovac.

Neposredno pored viri krst iz još jedne pećine. Tu je sada crkva Savinje, posvećena Svetom Savi, uglavljena u uzak prostor od oko 10 kvadrata gde se smatra da je bila Savina isposnica i gde je tekla lekovita „Savina voda“. Do ove pećine ne može da se popne tovarna stoka, te su sav materijal za izgradnju male crkve nosili sami monasi. Ovde se i dalje penju vernici i služi se liturgija, i to na Savine praznike.

Ovčarsko-kablarska klisura pružila je utočište brojnim srednjovekovnim hramovima, te su ovde smešteni – 10 manastira i dva sveta mesta. Smatra se da su se monasi zadržavali u klisuri, tražeći prikriveni kutak za svoje svetinje. Dovoljno je da obratite pažnju na položaj nekih od njih i biće vam jasno zašto je ovo bilo savršeno mesto.

Izaberite koji ćete manastir posetiti, neka vam ovo svakako bude na listi „šta videti u Čačku“. Mene je put naveo do Blagoveštenja i Nikolja, dok je Jovanje krasilo pogled na obalu, deo koji je delovao kao kakvo poluostrvo usred toka krivudave reke. Ono pored, koje izgleda kao „ostrvo“, nosi ime Pejica, a tepaju mu i sa – „srpski Bled“.

Blagoveštenje je izgrađeno 1602. i oslikano u prvoj polovini 17. veka. Poznato je po ikoni Bogorodice iz 1602. za koju se veruje da je čudotvorna. Manastir Nikolje mi je bio još zanimljiviji, jer se u dvorištu na obali nalazi i konak kneza Miloša Obrenovića. Mogu da se vide i prozori odaje u kojoj je sam knez provodio vreme, sklanjajući se od najezde Turaka. U ovom manastiru je kneginja Ljubica boravila oko godinu dana sa decom, između dva ustanka, a tu je sahranjen i njihov petogodišnji sin Petar koji se razboleo na putu dovde.

Dok slušam kako je crkva gotovo autentična, da je pomenuta u turskim spisima još u 15. veku, te da je specifična po tome što je oslikan i spoljni zid kod ulaznih vrata, ali i po retkoj ikoni u naosu iz 16. veka, pažnju mi privlače i priče o starom boru u dvorištu. Postoji verovanje da ako ga obiđete tri puta, zamislite želju i poljubite malu ikonu koja je okačena o stablo, da će vam se želja svakako ispuniti. Ako se kojim slučajem to ne desi, šali se Goran, „može biti da ste se kretali u suprotnom smeru“. No, kako da dođete dovde, a da ne obiđete par krugova. „Pa, šta bude“, pomislih.

ATOMSKA BANJA

Na oko 20 km od Čačka (i 130 od Beograda) nalazi se Atomska banja Gornja Trepča. Ušuškana je među brdima pokrivenim šumom na nadmorskoj visini od 460 metara. Termomineralna voda temperature od 29,8 stepeni prava je retkost zbog specifičnih fizičkih i hemijskih karakteristika, i ima izuzetno lekovito dejstvo na nervna i mišićna tkiva. Koristi se za medicinsku rehabilitaciju obolelih od neuroloških bolesti, a naročito je efikasna kod multiple skleroze, reumatskih oboljenja, kao i bolesti gastrointestinalnog trakta i perifernih krvnih sudova.

Specijalna bolnica za rehabiliaciju obuhvata nekoliko objekata, a medicinski centar „Vujan“ otvoren je 2012. godine i raspolaže svim potrebnim medicinskim osobljem.

I samo još par reči o banjama, Ovčar i Atomskoj, u kojima sam imala prilike i kratko da boravim. U Atomskoj idite na masažu i prošetajte „Stazom zdravlja“, ako već niste došli na specijalističko lečenje u „Vujan“, koji svake godine beleži sve veći broj gostiju. Banja je, kažu, prošle godine imala 130.000 noćenja.

Na putu do Atomske banje morate da skoknete i do Konjičkog kluba „Griva“, koji ne samo da organizuje izlete i školu jahanja, već sarađuje i sa medicinskim centrom u vidu posebne vrste terapije koja je dobra za vežbanje motoričkih funkcija.

Takođe, neposredno pre banjskog centra nalazi se i domaćinstvo Gordane i Caneta Minića, odnosno „Minićeva kuća rakije“. U autentičnom ambijentu, Minić će vam rado nasuti neku od svoje 32 vrste, od šljive i viljamovke, pa sve do rakije od banane i kupusa. Dobitnik je brojnih prestižnih nagrada na sajmovima i takmičenjima i izazvaće vas da probate baš onu vrstu koju mislite da ne volite, „jer će vam se ovde sigurno svideti“. (Bio je u pravu!)

OVČAR BANJA

Ovo je jedinstvena banja u Srbiji po tome što se nalazi u Ovčarsko-kablarskoj klisuri, odnosno u predelu izuzetnih odlika. Postoje svedočanstva da su vode Ovčar banje korišćene za lečenje još u vreme Rimljana, preko srednjovekovnog i turskog perioda do stvaranja nove srpske države u 19. veku.

Termalne vode dostižu temperaturu od 35 do 38 stepeni i pogodne su za lečenje reumatskih oboljenja, spondiloze, artritisa, sportskih povreda i problema na koži.

Što se tiče Ovčar banje, obavezno se bućnite u bazen termalne vode, dok pravite pauzu između dve šetnje po Kablaru. Probajte „welness doručak“ u Welness centru „Kablar“ (na tanjiru – od svega po malo, porcija kao za dvoje i vruće tanko hrskavo testo)…

A znate li da bi Ovčar banja mogla da se zove i Kablar banja? Evo i zašto! Zapadna Morava zapravo deli administrativnu teritoriju Čačka i Lučana, posede manastira Blagoveštenje od onih koji pripadaju Sretenju, kao i Kablar od Ovčara. U jednom momentu je, 1896. godine, reka promenila tok, pa su tako lekoviti izvori koji su ranije bili na ovčarskoj strani (zbog čega banja i nosi takav naziv), sada ostali na obali – Kablara!

Sledeći iz Srbije: GUČA, KAD JOJ VREME NIJE

Svi tekstovi rubrike „Vikend u Srbiji“