Ulice Lisabona su bile tako šarmantne. Iako strme i uske, gotovo uvek u kamenoj kaldrmi, često imaju lep, elegantan mozaik urađen od tamnijih kamenih kocki. Mozaici su ovde, i inače, česti. Šta ako vam kažem da sam ušla u mnoge metro stanice samo da bih videla murale-mozaike? Toliko su bili živi i puni boja. Prava umetnička dela na zidovima!
Raznoliki “ukrasi” od keramčkih pločica
Pride, šta je sa onim „malim dekoracijama“ poput keramičkih pločica sa imenima ulica, crkava, trgova, ili reklama za radnje i kafee, koji krase zidove zgrada!
Lokalno, ali svetski
Da me ne shvatite pogrešno – volim ja evropske gradove, ali Lisabon je, ipak, nekako specijalan, nije kao sve druge metropole na Starom kontinentu.
Mural iz metro stanice na kojem su predstavljeni moreplovci
Ima onaj lokalni šmek, koji vas često podseća na neko malo ribarsko mesto.
Naročito ako se nađete u jednoj od ovih krivudavih, strmih uličica u naselju Alfama i ne vidite gde se ulica završava, kao ni da se na njenom kraju možda nalazi veliki i prostran trg.
Sve što u stvari vidite jeste mala ulica, veš koji visi sa prozora, stare zgrade sa kojih se ljušti malter i možda tramvajske šine koje zamiču naniže, duž uske kaldrme.
Veš koji visi sa prozora
A opet, nastavite da šetate i iz ove male ulice izađete na veliki trg sa impozantnom centralnom statuom portugalskih pisaca, kraljeva, istraživača ili generala, velikim fontanama, restoranima, metro stanicama, crkvama i pozorištima.
Okolo se nalaze i radnje popularnih „brendova“, prepoznatljivi nazivi banaka, kompanija koje srećete i u drugim delovima Evrope, i bude vam jasno da je ovo evropski grad na Zapadu.
Male radnje i uličice
Jedna od stvari koju sam primetila i koja mi se dopada, jeste što i ovde, kao i u bilo kom drugom gradu, postoje šoping centri, ali su oni ovde uglavnom prilagođeni ostatku gradske arhitekture. Skroman ulaz u tipičnu lisabonsku zgradu, sa natpisom iznad vrata, a ne uvek – ogroman šoping centar sa staklenim zidovima i velikim rotirajućim vratima, koji se proteže na pet spratova i zauzima ko zna koliko kvadratnih metara.
Šarmantne boje i dekoracije zgrada
Oni su gotovo uvek isti – staklo, mermer i mesing spolja i unutra. Ovde je, međutim, neretko drugačija slika.
Vožnja žutim tramvajem
Dopalo mi se i što može da se naiđe na malu pekaru ili prodavnicu suvenira, ili radnju specijalizovanu za slatkiše, knjižaru, ali istovremeno i na poznate marke i velike prodavnice.
Čuveni žuti tramvaj
Kao i taj osećaj da ne znate šta vas tek čeka iza sledećeg ćoška, koji savija strmo uzbrdo (toliko da ponekad maltene dodirujete grudi kolenima dok se penjete)…
Ovde svakako ne možete da preskočite poznati žuti tramvaj, koji krstari gradom. Postoje vrlo praktične linije za turiste, jer se možete provozati kroz centar, dok tramvaj škripi i skreće, upozoravajući pešake zvonjavom.
Uske, kaldrmisane ulice grada
Moguće je kupiti kartu koja važi za sva prevozna sredstva, za nekoliko dana ili čitavu nedelju, a sa kojom možete sići i popeti se u tramvaj koliko god puta želite. I ja sam, kao svaki uzoran turista, kupila sebi jedan od onih akvarela koji se prodaju na ulici, a posred slike se šepuri – mali, žuti tramvaj. Kad sam već tu, jel’te.
Od trga Mirador do Santa Katarina ide i takozvani „Bika funikular“, prevozno sredstvo kojim ćete izbeći da se uspinjete uz strmo brdo. Naravno, možete da koristite i Lift „Santa žusta“ u Ulici Ouro (poznati spomenik grada, koji me je dočekao kad sam stigla, sećate se!).
Sledeći: SEĆANJE NA SARAMAGA (5)
Svi tekstovi SERIJE Barselona/Lisabon
