Kapadokiju je zaista teško opisati. Srećom, postoje fotoaparati, jer kako opisati kućice, koje to nisu, a koje su u stvari napravljene tako što je stanovništvo klesalo stene ka unutra i tako izrađivalo prostorije po potrebi.
Jedna od tipičnih dekoracija prozora
Niske tavanice, nekoliko sobica izdeljenih stubićima, a spolja samo otvor, rupa!
Neke od ovakvih ulaza krase i ornamenti, uglavnom simboli hrišćanstva, plodnosti, prosperiteta. Napolju, kažu, ako nisu imali isklesano stepenište, a kuća im je bila visoko gore usred strme stene, stanovnici su imali merdevine koje su uveče, kada bi porodica krenula na počinak, lukavo uvlačili. Na taj način niko se nije mogao popeti, pa nisu morali da strepe od uljeza, neprijatelja ili divljih zveri.
Stanovnici Zelve
Jedno takvo naselje nalazi se u oblasti Zelve, koja kada pogledate sve te rupičaste stene, izgleda kao preteča modernih višespratnica.
Dolina kapadokijskih „zgrada“
Put kojim se kreću posetioci je obeležen i treba ga se pridržavati, naročito ako uzmete u obzir da se neke od ovih drevnih prostorija povremeno uruše pod pritiskom težeg kamena odozgo.
Neverovatan je osećaj šetati među “dimnjacima”, koji su fenomen prirode, a opet ste svesni da su tu donedavno živeli ljudi. Snašli su se da bi se zaštitili od opasnosti.
Turske vlasti su imale problema da isele sve stanovnike ovih “dimnjaka”, koji su uporno do 1950-ih godina tamo živeli.
Minijaturni hodnici i stubovi
Problem je, naime, u tome što ni ovde više nisu bili bezbedni, upravo zbog erozije i urušavanja izdubljenih i “istačkanih” stena.
Stanovi „na spratu“
Put će vas povesti između “dimnjaka”, a stepeništem se možete popeti u jedan od “stanova”.
Spolja jedva dopire dnevna svetlost, unutra prijatno, prohladno, ali pomalo vlažno. Kažu da put vode upravo jeste još jedan od razloga što su erozije sve češće.
„Izbušena“ planinska stena
U Zelvama ćete, takođe, naići na crkvice i manastire, a i ovde se mogu videti tragovi zajedničkog života hrišćana i muslimana. Tako se može videti i jedan minaret, koji je i danas dobro očuvan. Nakon što su hrišćani napustili selo, ovde su se naselili Turci.
Zimi sneg i minus 15
Ukoliko putujete zimi, treba napomenuti da sneg obično padne u decembru i januaru, te da su mraz i temperature do ispod 15 stepeni – prilično uobičajena pojava. Treba očekivati oko 30 do 40 santimetara snega, a turistički vodiči će vas mamiti da je prizor „fantastičan“, jer „sneg obično prekrije samo jednu stranu ‘dimnjaka’ i doline“. I potpuno su u pravu!
Sledeći: KAD VUČETE ĆILIM PREKO POLA SVETA (15)
Svi tekstovi SERIJE o Kapadokiji
