Noćni život u Dubaiju

Kada je u pitanju noćni život u Dubaiju, treba imati u vidu da to zahteva izvesno – planiranje unapred. Široka paleta restorana, kafića na „prometnim mestima“, odnosno najčešće u šoping centrima ili tik uz njih, nude veliki izbor i zadovoljiće i najprobirljivijeg turistu. Ipak, ako poželite da popijete čašu vina ili kriglu piva, ili bilo koje drugo alkoholno piće, stvar je malo komplikovanija. Ili bar – drugačija od one na kakvu ste navikli!

Oni koji su ranije putovali po arapskim zemljama, upoznati su sa činjenicom da se alkohol ne služi bilo gde, osim možda u barovima u okviru hotela. U pojedinim zemljama postoje i specijalizovane prodavnice alkoholnih pića.

Da li da pominjem da sam imala prilike da vidim Arape na Bliskom istoku kako iz ovakve jedne prodavnice izlaze sa crnim kesama u rukama, neprovidnim da bi se prikrio njen sadržaj. Elem, društvena pravila usklađena su sa islamom, te je alkoloh, naravno, zabranjen.

I ovo je, kao i sve drugo uostalom, donekle dovedeno do ekstrema u Dubaiju. Grad je ponosan što predstavlja dom za tako puno radnika iz inostranstva, koji dolaze i iz nemuslimanskih zemalja. Međutim, Dubai je ipak muslimanski grad.

Ako želite da kupite flašu vina za prijatelje koji vam dolaze na večeru, moraćete da imate takozvanu „dozvolu za alkohol“ koju možete da izvadite samo ako ovde radite. U tom slučaju podnesete zahtev, dobijete parče plastike koje liči na kreditnu karticu, sa svim podacima o konzumentu, i mesečno možete da pazarite alkohola u visini svoje plate.

A ako, ipak, želite da izađete na piće, moraćete da odete u velike hotele ili šoping centre, i zavirite iza velikih zatvorenih vrata. Kao što smo mi učinili…

Iza zatvorenih vrata

Petak uveče, taksi vozila na sve strane, pune ulice, gužva na ulazima u velike hotele. Izašli smo na piće, i na moje iznenađenje, uputili se u jedan od hotela. Objasniše mi da se popularni „pabovi“ i noćni klubovi nalaze upravo tamo, iako su pomalo „zavučeni“.

Gužva na ulazu u hotel, nebrojeno mnogo automobila koji se ispred zaustavljaju. Hotel sav sija i blješti, kao uostalom i sve drugo u Dubaiju, ali je i dalje – tih. Hostese nas dočekuju u velikom holu mermera i mesinga, staklenih zidova. Gosti se muvaju okolo, ali nigde one bučne vreve, tipične za noćni život. Tek tihi žamor ljudi koji prolaze.

„Nadam se da znaju gde idemo“, prošlo mi je kroz glavu, dok smo se peli uz nekoliko stepenika i skrenuli u nekakav hodnik.

Ispred nas – ogromna, teška, drvena, tamna vrata. Ogroman, tamni muškarac ispred, u ogromnom, tamnom odelu. Upravo je razgovarao sa dvojicom mladih Arapa u belim “dišdašama” i sa crveno-belim maramama, “kefijama”, na glavama.

„Gospodo, ovo nije mesto za vas. Molim vas, budite ljubazni, pa idite na neko drugo mesto na čaj, ovde se služi alkohol“, rekao im je krupni čovek koji je čuvao vrata, uz smešak.

Njima se nije odustajalo, bili su radoznali, uporni, hteli da uđu, da vide šta se to nalazi iza tih „zabranjenih vrata“.

„Nemam ja ništa protiv, gospodine. Vrlo rado bih vas pustio, nije zabranjeno, ali bih vas ipak molio da uzmete u obzir da vam ne bih savetovao da uđete. Ovo mesto je za Evropljane, Zapadnjake, verujte mi na reč“, dodao je ogromni muškarac, nasmejavši se još jednom.

Kako se njihov razgovor nastavljao, tako smo mi prišli vratima. Sva trojica su se smeškala. Mladi Arapi su nas kratko pogledali, blago pocrvenevši, dok je krupni momak iz obezbeđenja pokazao sve svoje bele zube nasmejavši se što je šire mogao.

„Dobro veče gospođice, gospodine, dobro došli“, obratio nam se dok je otvarao vrata: „Uđite, molim vas. Želim vam lep provod.“

Jedna krigla… Ili pet!

Kako je momak otvorio vrata, upečatljiva tišina hotelskog lobija raspala se u paramparčad. Ophrvale su nas buka i muzika, koje su dolazile iz noćnog kluba – kažu da je bend bio iz Bugarske. Ljudi koji se smeju, piju, glasno razgovaraju i đuskaju s jednog kraja bara na drugi – uglavnom Evropljani, svih starosnih doba. Još jedan korak i ušli smo unutra, zapljusnuti mirisom britanskog „fiš end čipsa“, i teškog ukusa točenog piva. Da, bio je to jedan od onih tipičnih engleskih pabova!

U Dubaiju postoji sijaset poznatih engleskih, irskih brendova pabova, što nije teško razumeti ako se uzme u obzir da su Emirati upravo i bili pod Britancima, te i da i dan-danas veliki broj stranaca iz Evrope zapravo čine državljani Ujedinjenog Kraljevstva. No, Dubai im je izašao u susret i dopustio barovima da „procvetaju“, natopljeni pivom i „balzamovanim“ Zapadnjacima, ali je tu zabavu ipak ograničio na posebne zatvorene prostore – daleko od ostatka (treznog) sveta napolju.

Ako biste nešto malo drugačije, nije teško pronaći ruski bar sa poznatim taktovima „Kaljinke“ u pozadini, mirisom vodke i ledeno plavim očima na ulazu – jer, trebalo je da se obučete „propisno“, odnosno da imate na sebi pantalone i cipele, umesto tih patika i bermuda…. Ili prosto možete da posetite jedan od barova Suka Madinat Džumeira sa živom muzikom (arapskih latino?!) bendova, ili da odete na neki tehno “parti” u brojne klubove.

I zapravo nije ni važno da li pijete alkohol ili ne, ovakva donekle apsurdna situacija vam prosto privuče pažnju! S jedne strane, poštujete činjenicu da je alkohol zabranjen jer se nalazite u muslimanskoj zemlji. Ali u isto vreme, toliko se alkohola toči svakog vikenda u ovom gradu, da vrlo lako zaboravite gde se u stvari nalazite!

A možda je to i poenta?

Sledeći: GRAD U KOME JE STALNO NOVA GODINA (15)

Svi tekstovi SERIJE o Dubaiju