Dubai, džamije u Deiri
Setite se da ste iz „otvorenog autobusa“ videli dve-tri kupole džamija, od kojih se jedna ističe plavo-zelenim ornamentima, a vodič vam je tek naznačio da se „iza zgrada sa vaše desne strane“ nalaze najveća džamija u Dubiju, te iranska šiitska, kao i indijska, ali se autobus tu maltene ne zaustavlja. A vama je oko otišlo baš na one šarene ornamente koji se moraju videti izbliza. U okolini je, rekoše, i (jedini) Muzej Dubaija, kao i stara rezidencija nekadašnjeg šeika u koju može da se uđe, te staro arapsko selo na otvorenom…
Rešetkaste kule u Bastakiji
Ako vam se ne da da se ponovo truckate autobusom kome treba puno vremena da kroz gradske gužve stigne do Deire i Bur Dubaija, starih delova grada, metro je pravo rešenje.
Rešetkaste kule koje su rashlađivale dvorišta
Izađete na stanici Al Fahidi – uz nezaobilaznu vodu, maramice, naočare – i posle pet minuta pešačenja, eto vas u parku Bastakije!
Replika tipičnih niskih građevina sa širokim rešetkastim kulama kroz koje je pirkao vetar i rashlađivao dvorišta kuća, uskih ulica, prodavnica starih zanata u tradicionalnom okruženju, zatim se tu negle našla i kaligrafska radnja, mali Muzej kafe, velika bela džamija, hotel u prepoznatljivom starom stilu. Naići ćete i na ograđeno parče zida, kažu – to su ostaci onog autentičnog s kraja 19. veka koji je opasavao ovaj deo grada.
Bastakija je dobila ime po iranskoj oblasti Bastak, odakle su na samom početku 20. veka tamošnji stanovnici ohrabrivani raznoraznim, te i poreskim, povlasticama, a kako bi se nastanili ovde. Posle zanimljive šetnje, iako vrelina izbija i odozdo i odozgo, osvežite se uz kafu u jednom od (klimatizovanih) kafića uz sav šarm arapskog enterijera.
Prodavnica u parku Bastakije
Nedaleko odatle (iako to već deluje prilično udaljeno, s obzirom na eventualne kratke udisaje koje ste u stanju da učinite), nalazi se i muzej koji su vam preporučili. Kažu, smešten je u tvrđavi Al Fahidi iz 1787. godine i tu ćete naći sve što treba znati o istoriji i nasleđu Dubaija.
Tek da pomenem da su se oni koji godinama žive u Dubaiju a nisu Emiraćani, samo nasmejali na činjenicu da u ovom gradu nešto datira iz 18. veka: „Pa država ima tek 40 i nešto godina, sve što vidite je skorijeg datuma, pola grada nije postojalo pre samo jedne decenije! Nekada je tu sigurno bila neka već građevina, ali teško da je opstala…“
Skeleti u muzeju
Al Fahidi tvrđava jeste postojala na ovom mestu, bila je rezidencija tadašnjeg vladara i bastion odbrane nedaleko od ulaza u Zaliv, a 1970. je renovirana i pretvorena u muzej.
Ulaz u muzej smešten u tvrđavi Al Fahidi
Na ulazu smo se jedva izvukli iz grupe japanskih turista koji su se pomerali za po metar u tesno zbijenoj skupini iz koje su blicevi vrcali na sve strane.
Grupi dece se deo muzeja pod zemljom posebno dopao (više o tome u prethodnom tekstu), a nas je privukao skelet muškarca i žene iz trećeg milenijuma pre nove ere, koji je iskopan u Džumeiri i, kažu, pronađen upravo tako, u zagrljaju.
Za muzej vam neće trebati više od pola sata. Osim ako povedete decu.
Iranska džamija
Fino ste se rashladili, bar za to kratko vreme, pa se može dalje, u šetnju po vrelini i vlagi. Odmah pored muzeja pruža se dugačka džamija, ona najprostranija u Dubaiju koju su pominjali, sa sijaset malih kupola i visokim minaretom, okeraste boje.
Stari suk sa prevashodno tekstilnom robom
Zađete u sporedne ulice, ne biste li našli onaj iranski hram, i već ste ušli u Stari suk, pravu malu arapsku pijacu, gde vas prodavci presreću uz osmeh i pozive na čaj.
Jedan deo je natkriven gredama, dok drugi čine tek kratke uske ulice sa svim mogućim bojama haljina, šalova, stolnjaka, zavesa koji lelujaju ispred izloga.
Prodavac vam šarmantno prebaci šal preko ramena, pa morate da se zaustavite da biste mu ga vratili, a onda kreće pijačno ćaskanje – „samo gledam, hvala“, „dobro došli, uđite, evo pogledajte šta imamo unutra“, „ne hvala, možda drugi put“, „ne morate ništa da kupite, dopustite da se pohvalim maramama, boje su kao za vas…“.
Tipični ornamenti u boji na iranskoj džamiji
A onda se iza ćoška ukaže velika građevina, sva u plavo-zelenim pločicama, sa tipičnim šarama u obliku cveća i listova, velikom kupolom istih boja. Dominira među okolnim žućkastim i sivim zgradama, okružena automobilima, gradilištem, džakovima. Eto i iranske džamije.
Tačno preko puta vire i oble kupole još jednog muslimanskog hrama, okerastog, ali šarmantnijeg od većine onih koje ste dotad u Dubaiju videli.
Umoriste foto-aparat dok se radnici i prolaznici smeškaju – opet ste izgleda zašli u uličice kojima turisti, po ovoj vrućini, retko kroče..
Taksi stanica brodića
Proverimo satnicu „otvorenog autobusa“, trebalo bi da staje za koji minut ispred ulaza u Stari suk.
Džamija nedaleko od Starog suka
Planiramo da siđemo posle petnaestak minuta vožnje, kako bismo otišli između ostalog i do Starog sela što i nije tako daleko, ali je klima uređaj u autobusu ovog momenta znatno primamljiviji od dalje šetnje! Uskočimo u autobus, onako zajapureni i mokrih košulja, vodič nas podseti da se nalazimo na Abra stanici drvenih brodića koji taksiraju preko malog zaliva, te da uz kartu „otvorenog autobusa“ može da se pređe na drugu obalu bez nadoknade.
Ali, to ostavljamo za drugi put, jer planiramo i krsterenje kroz taj zaliv, oko kojeg je prvobitno i nastalo naselje!
Sledeći: KAKO SAM POSETILA VELIKU DŽAMIJU (11)
Svi tekstovi SERIJE o Dubaiju
